Sačuvajmo pećine
prevod i obrada teksta Protect our caves

Pećine su jedinstven deo prirodnog okruženja. Zbog njihovog sporog i postepenog nastajanja, u pećinama se mogu naći fantastični oblici, sedimenti i nanosi, divan kalcitni nakit, i raznovrsni oblici života. Biti prvi koji ulazi u takav prostor je iskustvo koje se teško zaboravlja, ali koje samo malobrojni mogu imati.

Degradacija pećine počinje odmah posle ulaza prvih posetilaca. Ponekad je propadanje pećine vrlo brzo - ali češće je postupno i teško primetno. Ma šta se odvijalo, kraj je uvek isti - pećina koja sadrži samo delić nekadašnjih estetskih i naučnih vrednosti. Uništavanje pećina je zločin protiv prirode, i moralna odgovornost svih koji u njih ulaze je da ih sačuvaju za budućnost.

Unutrašnje pretnje

Zašto se ljudi bave pećinarenjem ili speleologijom? U početku, možda da bi iskusili ulazak u nepoznato. Zašto nastavljaju da se bave time nije tako lako odrediti. Neki nastavljaju zbog sporta, drugi zbog raznih naučnih ciljeva, mada je kod većine u igri kombinacija raznih faktora. Kod mnogih je glavni uzrok sportska komponenta, ali veliki deo uživanja u boravku pod zemljom direktno zavisi od same pećine i od pojava koje se u njoj mogu videti. Održavanje ovih pojava što bliže njihovom prirodnom stanju je suština zaštite pećina.

Estetika i nauka

Susret sa pećinskim nakitom je jedno od najlepših iskustava pri boravku u pećini. Tokom hiljada godina, postupnim nagomilavanjem kalcita se stvaraju oblici neopisive lepote. Mnogi od ovih oblika su od velikog značaja za naučnike koji istražuju pećine, zato što analizom pećinskog nakita mogu izvesti zaključke o evoluciji i istoriji pećine. Uništavanje i uklanjanje nakita je poput cepanja stranice iz drevne knjige. Pored toga, krhki oblici nakita su vrlo osetljivi - njihova lepota može nekad biti upropaštena prostim dodirom prljave ruke. Na žalost, nakit je često na dohvat ruke prolaznicima, i tako dolazi do namernog ili slučajnog oštećivanja. Zbog toga se ponekad postavljaju zaštitne trake oko mesta sa nakitom, i preko tih traka ne treba nikada prelaziti. Tamo gde nema zaštitnih traka, potrebna je posebna briga, i nikad ne treba zaboraviti da trenutak nebrige može drugima zauvek uskratiti zadovoljstvo da vide nešto što je tu postojalo.

Zaštitnim trakama se ne štiti samo nakit, već i neki drugi oblici. Često glina, blato ili druge naslage na podu kriju u sebi čak i veću vrednost nego neki spektakularni oblici nakita. Njihova zaštita je zbog toga podjednako važna. Trend kod novih istraživanja je da se obeleže samo uzane staze i kretanje ograniči na njih. Time se obezbeđuje očuvanje naslaga gline i osigurava minimalno uznemiravanje pećinskog života. Tako posetioci mogu videti pećinu u obliku koji je najpribližniji prirodnom, i tek tada umeju da primete štetu koja u drugim, nezaštićenim pećinama, nastaje usled prolaza stotine nepažljivih stopa.

Otpaci i zagađenje

Otpaci su problem svih često posećivanih pećina. Periodičnim čišćenjem nekih pećina se iznose gomile đubreta - od kesice bombona, do istrošenih baterija i otpadaka karbida. Nije nikakvo opterećenje za speleologa ako iz pećine iznese ono što je u nju uneo, a samo mali dodatni napor predstavlja iznošenje dela đubreta koje je neko drugi ostavio. Pogled na đubre nije prijatan, i ponekad može sasvim pokvariti posetu pećini. Pored toga, otpaci karbida i drugog đubreta pri raspadanju mogu uzrokovati zagađenje i oštetiti živi svet u pećini. To je poseban problem, jer je otpatke karbida vrlo teško ukloniti, i sve je više pećina u svetu u kojima je njegova upotreba zabranjena.

Flora i fauna

Jedinstveni pećinski ekosistemi pružaju dom mnogim jedinstvenim i specijalizovanim oblicima života, koji su veoma osetljivi na remećenje uslova života. Za neupućenog posetioca, slepi miševi su najočigledniji oblik podzemnog života. Sve vrste slepih miševa su zaštićene zakonom, i veoma je bitno ne uznemiravati ih, naročito u periodu zimskog sna od oktobra do marta jer se inače može uzrokovati njihova smrt. Ako vidite slepog miša kako visi na zidu pećine, prođite pored njega brzo i tiho. Brojna druga bića, koja žive u celoj pećini, na podovima i u vodi, su mnogobrojnijia od slepih miševa, ali teže primetna. Te male životinje su deo ekosistema koji se nalazi u krhkoj ravnoteži. Njihove šanse za opstanak su veće ukoliko čovek manje remeti njihove životne uslove.

Arheologija i paleontologija

Klimatski uslovi u pećinama su nepromenjivi hiljadama godina, i zbog toga su pećine izvrsna sredina za očuvanje arheoloških i paleontoloških ostataka. Mnoga saznanja o ljudskoj vrsti su dobijena njihovim iskopavanjem i istraživanjem. Srećom, većina tih ostataka je zatrpana u ulazima i teško može biti oštećena, sem kopanjem. Naravno, ima slučajeva nalaza koji leže na površini, nezatrpani. Bilo koji takvi ostaci, ma kako beznačajno izgledali, ne smeju biti dirani, već treba tražiti savet stručnjaka.

Fotografija

Fotografija ima važnu ulogu u zaštiti. Njom se može stvoriti svest o lepoti pećina i pokazati kakva su oštećenja moguća. Na žalost, fotografisanje je takođe pretnja za pećinu, i nisu retke fotografije na kojima se vidi da su nastale bez brige za očuvanje pećine, ili kod kojih su fotografi i njihovi modeli oštetili pećinu u nastojanju da dobiju bolju sliku. Kod fotografisanja treba posebno paziti zbog velike blizine nakita koji se fotografiše. Uvek to imajte na umu. Nikad ne prelazite preko trake kojom se ograničava kretanje, vodite računa o svom kretanju i kretanju modela, i slikajte takođe i onaj oštećen nakit kako bi drugima pokazali potrebu za zaštitom.

Istraživanje i kopanje

Smatra se da su ovo povlastice rezervisane samo za iskusne speleologe, ali nije tako. Svakoga zanima šta je iza ćoška. To se ne može sprečiti, ali zahteva odgovarajuću pažnju. Ako istraživanje bočnog kanala može uzrokovati štetu, prvo se raspitajte kod nekog ko poznaje pećinu, da li je taj kanal možda već ranije istražen. Ako započinjete kopanje, vodite računa da ne isprljate pećinu iskopanom glinom. Ako vam deluje da je za dalje napredovanje potrebno lomiti nakit, zapamtite da ga je nemoguće obnoviti; pre toga proverite da li je moguće naći obilazni put. Na kraju, ako otkrijete novi kanal, pažljivo ga istražite i obeležite trakom kuda se sme kretati. Ako ste u nedoumici potražite savet iskusnijih speleologa.

Veštačka sidrišta

Upotreba užadi kod savlađivanja vertikalnih delova u speleološkim objektima je dovela do povećanja broja veštačkih sidrišta (najčešće spitova) u njima. To je naročito ispoljeno na vrhovima vertikala u često posećivanim pećinama i jamama. Velika količina spitova ne izgleda lepo, može oslabiti stenu, i opasna je jer stvara konfuziju kod izbora ispravnog spita. Zbog toga gde god je moguće treba koristiti prirodna sidrišta, a dodatne spitove ne treba postavljati ako su postojeći ispravni.

Lokalno stanovništvo

Češće nego što se pretpostavlja, pećine posećuje i lokalno stanovništvo, često nanoseći veoma velika oštećenja i razaranja. U najvećem broju slučajeva, razlog ulaska je potraga za navodnim sakrivenim blagom. Lokalno stanovništvo je sposobno za iznenađujuće zamašne poduhvate da bi prodrlo u pećine ili jame u potrazi za "blagom". Pri tome se kopanjem remete i uništavaju potencijalni arheološki i paleontološki nalazi, lomi se nakit, uznemirava živi svet, a ne preza se ni od miniranja. Ostali, miroljubiviji slučajevi ulaska u pećine, retko prolaze bez lomljenja i iznošenja nakita, uznemiravanja i ubijanja slepih miševa, prljanja zidova od čađi sa baklji, potpisivanja po zidovima, paljenja automobilskih guma na ulazima pećina. Jedini lek protiv ovog vida degradacije pećina je podizanje svesti o njihovoj vrednosti i nužnosti očuvanja kod lokalnog stanovništva.

Speleolozi i pećinari

Na žalost, malo je speleologa kod nas koji će svoje otpatke od karbida i drugo đubre izneti iz pećine, koji će se uzdržati od potpisivanja ili nepotrebnog kretanja kroz osetljive delove pećine. Ružnu sliku pružaju gomile istrošenog karbida i potpisi u pećinama i jamama koje se često posećuju i koje su istraživane od strane brojnih klubova i samostalnih istraživača. Samo sistematski rad u okviru klubova na propagiranju zaštite i etike istraživanja može promeniti ovo stanje. 

Spoljne pretnje

Veliki je broj aktivnosti koje se izvode na površini, a koje mogu ozbiljno oštetiti pećine. Kamenolom ili izgradnja puta mogu u potpunosti uništiti pećinu. Svaka izmena režima toka površinskih voda može imati dramatične efekte na režim toka podzemnih voda, bilo zbog isušivanja, bilo zbog plavljenja. Zatvaranjem ulaza, stvaranjem novih ulaza ili proširivanjem postojećih se menja mikroklima u pećini,   remeti ekosistem i prekida proces stvaranja nakita. Najčešća i najpogubnija je upotreba pećina i jama kao deponija komunalnog ili industrijskog otpada, kao i zagađenje vodotokova koji poniru u pećine. Korišćenje za deponije i mrciništa je redovna praksa ako se u blizini nalaze seoska domaćinstva. U svim slučajevima gde je uočeno oštećivanje pećina na ove načine, treba kontaktirati Zavod za zaštitu prirode Srbije.

 

[ nazad na Simpozijum o zaštiti karsta | nazad na prezentaciju ASAK-a ]